Adhezija – privlačna sila između površine dva tela u kontaktu zbog međumolekulskih sila

Apsorpcija – je vezujući molekul iz okoline na površinu materije – održava se u gasovima i rastopima

Akril – Sintetička smola iz akrilne kisline ili njenog derivata. Akrili su providni i negorivi.

Aktivator – substanca, koja povećava sposobnost fluksa, da odstrani oksidaciju i ostale nečistoće iz lepljenih površina

CFC – hlorofluorougljenovodici (takođe freoni) sa hemijskom formulom CFC su gasovi, koji uzrokuju razgradnju ozona. CFC–i su zbog niske reaktivnosti upotrebljeni kao potisni gas u sprejevima i kao gas a hlađenje.

Vreme do početka želiranja (način života) – vreme, potrebno da se smesa počinje očvrsćavati. Meren u minutama

Vreme konsolidacije – vremenski okvir, za koji materijal treba da postigne određene osobine

Čiščenje sa rastvaračem– metoda čišćenja, pri kom upotrebljavamo za čiščenje hlorirane ili fluorirane ugljenovodonike.

Dilatant – tekućina, koja ima povećnu viskoznost, sa povećanim trenjem

Disperzijsko sredstvo, plastifikator, ili superplastifikator – ili površinsko neaktivni polimer ili površinsko aktivna supstanca, koju dodajemo za poboljšanje odvajanja delova i za preprečevanje akumulacije nanosa. Obično je sastavljen iz jednog ili više površinsko aktivnih sredstava, takođe može i gas.

Eksotermna reakcija – je hemijska reakcija, pri kojoj se toplota osloađa u okolinu

Ekstrakcija ili curenje pomoću rastvarača– hemijska metoda, koja omogućava prenos molekula željene supstance iz čvrste smese ili rastopa u drugu tekuću fazu

Elastičnost – sposobnost materijala, da se po deformaciji vrati u svoj prvobitan oblik i veličinu

Elastomer – materijal, koji se pri sobnoj temperaturi može više puta rastegnuti na svoju dvostruku dužinu i da se po završetku delovanja sile vrati u prvobitno stanje.

Inkapsulacija – zaptivanje ili pakovanje elemenata sa namenom mehaničke zaštite ili zaštite od efekata okoline.

Epoksidi – očvrsnuti finalni proizvod epoksi smole

Epoksidna smola – materijal, koji formira ravne lance termoplastičnih i duroplastičnih smola. Epoksidne smole imaju odlične mehanička svojstva i dobru dimenzijsku stabilnost.

Gel – je polučvrst ili čvrst sistem, u supstanci formira neki okvir ili trodimenzionalnu strukturu, u tu strukturu se postavljaju manji molekuli jedne ili više tečnosti.

Gustina– težina materijala u odnosu sa volumenom

Hertz – jedinica za frekvenciju. Jedan hertz odogovara jednom događaju u sekundi.

Higroskopičnost – sposobnost apsorbcije vode

Impregnacija – popunjava rupe u maerijalu za preprečevanje apsorbcije drugih supstanci

Katalizator – supstanca, koja znatno pospešuje stvrdnjavanje lepka

Kohezija – fizička sila, koja međusobno privlači molekule iste supstance

Kolofonijska tekućina (fluks) – Smeša kolofonijuma (smole) i manjih količina organsko – halidnih ili organskih – kiselina aktivatora

Laminiranje – postupak zaštite tankih materijala. Postoje dve vrste laminacije hladna i toplotna.

Lepak– supstanca, sredstvo za lepljenje

Mesh – broj otvora po inču

Metoda Shore A – metoda za merenje čvrstoće materijala, koji se elastično deformišu.

Metoda Shore D – metoda za merenje čvrstoće materijala, koji su polutvrdi ili tvrdi

Snaga čvora – jedinica opterećenja napona, stiskanja, skretanja, cepanja, udarca,… potrebna, da popusti veze.

Modifikator – sastav, koji poboljšava svojstva

PCB – polihlorirani bifenili su sintetička organska jedinjenja iz grupe hloriranih cikličnih ugljovodonika. U ksenobiotici je jedan od najvažnijih toksičnih materija, koje je čovek ikad napravio.

Pigment – hemijska supstanca, koji održava samo određene dužine talasne svetlosti. Pigmenti su nerastvorljive, čvrste supstance, koje se običajno koriste u obliku praha zajedno sa vezivima (ulja, lepkovi, lakovi…) i drugim sastavima (npr. vodom).

Plazensko čiščenje – ioni i prosti elektroni u plazenskoj niti razgrađuju nečistoće. Organske nečistoće se oksidiraju i pretvaraju se obično u vodu i ugljen dioksid.

Poliamid – je termoplast, koje odlikuju vrlo obre mehaničke osobine, posebno istezanje, otpornost na savijanje i čvrstoće na pritisak, izuzetna žilavost, nizak koeficient trenja i velika otpornost na habanje

Polimerizacija – je hemijski proces, u kom se monomer ili mešavina monomera pretvori u polimer

Materijali za punjenje – keramički ili metalni delovi, dodani za poboljšanje karakteristike polimera

Punilo – dodatak, koji se dodaje supstanci za poboljšanje njenih karakteristika

Pomorandžina površina – gruba površina, koja podseća na površinu  pomorandže

Posrednik pri konsolidaciji – katalitički ili reaktivni posrednik, koji ćemo da dodamo smoli zbog polimerizacije.

Površinski napon– pojava, da se površina tečnosti ponaša kao fleksibilan panel. Posledica toga je, da se tečnost prikuplja u kapima, kao takođe kapilarnost, pojava, da se tečnost, penje uz zidove uske cevi

Prethodno zagrejani – prethodni proces, sa koje su podigle temperaturu sredine pre upotrebe

Prepreg – tkanina, infiltrirana sa nereaktivnom epoksi smolom

Razređivač – reaktivni ili ne-reaktivni dodatak, čiji je glavni zadatak, da snizi viskoznost i debljinu materijala, kome je dodat.

Reologija – interdisciplinarna nauka, koja se bavi proučavanjem ponašanja materijala u svim agregatnim stanjima, uključujući gasovitom, tečnom, čvrstom stanju i plazmi

Rok trajanja – vremenski period, u kom je sredstvo moguće čuvati u odgovarajućim predviđenim uslovima

Sjaj – je opis načina, kako se svetlost odbija od sveže površine kristala, minerala ili stene

Smanjivanje–smanjenje obima ili skupljanja materijala, koji nastane zbog isparavanja isparljive supstance ili hemijskih ili fizičkih promena u materijalu

Smola – organski polimer, koji kad mu se doda očvršćivač očvrsne i stvori termoplast

Smicanje – podatak, koji govori o tome kako je potrebno mnogo snage, da se prelomi telo po poprečnom preseku.

Spajanje – kombinacija dva materijala

Specifična težina – fizička količina za merenje odnosa između težine i zapremine tela. U mineralogiji i hemiji čvrstoće i tečnostima je bezdimenziona količina je jednaka relativnoj gustini u vezi sa čistom vodom pri normalnom pritisku od 1,01325 bara i temperaturi, koja ima najveću gustinu (3,98 °C)

Spoj – povezanje, koje nastaje pri uzjamnom vezivanju materijala

Starenje – promene u svojstvima supstanci povezanih sa vremenom i izlaganja različitim uslovima (vlažnost, temeperatura, pritisak)

Rastvarač– supsanca, pri kojoj sestvaraju rastvorene supstance

Učvršćivač– supstanca ili mešavina supstanci, koju dodajemo materijalu da inicira ili pojača konsolidaciju

Konsolidacija – promena u tvrđem stanju

Konsolidacija– promena fizičke osobine supstance u čvrstom stanju

Vakuumiranje – povlačenje, uklanjanje pojedinih elemenata; npr. vazdušnih mehurića iz materijala.

Vlažnost – daje količinu vodene pare u vazduhu ili nekom drugom gasu

Vlažnost apsolutna – je izražena kao masa vodne pare na kubni metar vazduha

Vlažnost relativna – se definiše kao odnos između apsolutne vlažnosti i zasićene vlažnosti (najviša moguća apsolutna vlažnost) pri određenoj temperaturi.

Zalivanje – slično kao livenje, sa tom razlikom, što je zagarantovano da popuni praznine

Umreženje – povezivanje makromulekula za promenu fizičkih karakteristika materiala